Radio 26 godina kao stjuard: "OVO PRVO RADIMO kada dođe do HITNOG SLUČAJA" - Nije baš sve tako na note, kako se čini

Mnogi putnici prilikom ukrcavanja u avion razmišljaju o udobnosti, destinaciji ili trajanju leta, ali retko ko razmišlja o bezbednosnoj ulozi kabinskog osoblja. Iako se stjuardese i stjuardi često doživljavaju kao osobe zadužene za posluženje putnika, njihova primarna odgovornost jeste bezbednost svih u avionu. Posada je detaljno obučena za hitne situacije – od evakuacija i požara, do pružanja prve pomoći i reagovanja u slučaju naglih promena pritiska.

Dok letite ka svom odmoru iz snova na visini od devet hiljada metara, poslednja stvar koju želite da doživite je bilo kakva hitna situacija. Ipak, takve okolnosti najčešće su van naše kontrole. Prema rečima Dela Vildena, bivšeg stjuarda koji je radio za "Britiš Ervejz" 26 godina, ozbiljne medicinske hitne situacije u avionu su retke, ali se ipak dešavaju, piše Daily Express. Tokom svoje karijere, lično je doživeo samo dve takve situacije.

Kada dođe do takvog slučaja, osoblje mora da sledi niz manje poznatih protokola, od kojih je neke gospodin Vilden i otkrio. Objasnio je da u slučaju hitne medicinske situacije osoblje uvek prvo pita putnike da li među njima ima medicinskih stručnjaka. Idealno bi bilo da to bude lekar, medicinska sestra ili bolničar, ali postoji još jedno iznenađujuće zanimanje koje može biti pozvano da pomogne.

- Uvek nam je rečeno da, ako se medicinski stručnjak ne javi, ali se javi veterinar koji je spreman da pomogne, možemo da prihvatimo njegovu pomoć. Morali smo da tražimo da potpiše obrazac o odricanju od odgovornosti pre nego što počne sa pružanjem pomoći, i to bi se radilo samo ako je situacija bila toliko ozbiljna da je zahtevala hitnu reakciju - objasnio je Vilden.

Dok se ne bi javio nijedan medicinski stručnjak, odgovornost za pružanje prve pomoći bila bi isključivo na kabinskom osoblju. Prema Vildenovim rečima, medicinska obuka koju prolaze stjuardese i stjuardi znatno je temeljnija nego što većina ljudi misli.

- Ako se radilo o srčanom udaru, odmah bismo počeli sa reanimacijom, dok bi drugi član posade donosio opremu, poput defibrilatora i kiseonika, a neko treći bi obaveštavao kapetana o situaciji - dodao je.

Pored toga što je obučen za reanimaciju, Vilden je rekao da je tokom obuke naučio i kako da porodi ženu. Svaki avion poseduje poseban medicinski komplet pod nazivom M5. Polovina tog kompleta namenjena je upotrebi kabinskog osoblja, dok je druga polovina rezervisana za medicinske stručnjake, sa opremom poput katetera za probleme sa mokrenjem ili krvnim ugrušcima.

Kabinsko osoblje takođe je obučeno da postupa i u predvidivim, ali i u katastrofalnim hitnim situacijama. U prvom slučaju postoji nešto više vremena za reakciju – na primer, u slučaju gubitka hidraulike potrebne za sletanje. U takvoj situaciji, Vilden kaže da bi kapetan putem razglasa dao "poziv na uzbunu", tražeći da se najiskusniji član kabinske posade odmah javi u pilotsku kabinu.

Tamo bi posadi preneo tzv. "NITS" izveštaj, što predstavlja skraćenicu za prirodu problema (nature), nameru (intention), vreme (time) i posebna uputstva (special instructions). Ovo može da uključi i pripremu za prinudno sletanje. Vilden je otkrio i šta se dešava u slučaju katastrofalne hitne situacije, poput avionske nesreće.

- Ako preživite ono što se događa, nema vremena za izradu plana. Morate se, na osnovu obuke, osloniti na instinkt i pronaći način da putnike izvučete iz aviona. Ali pre nego što otvorite bilo koja vrata, najvažniji korak je da proverite postoji li požar ili neka druga vrsta opasnosti - zaključio je.

Srbija Danas/Express