Nema zakonskog naslednika? Evo šta se dešava sa nekretninama u Srbiji u takvim slučajevima

U Republici Srbiji pitanje nasleđivanja imovine – uključujući nekretnine – strogo je uređeno Zakonom o nasleđivanju. Ključna pravila jasno definišu ko ima pravo na nasleđe, kako se deli imovina i šta se dešava kada naslednika nema.

Ko sve može naslediti ostavioca?

Zakonom je propisano da ostavioca mogu naslediti:

• Potomci (deca, unuci, praunuci...)
• Usvojenici i njihovi potomci
• Bračni drug
• Roditelji, usvojioci
• Braća, sestre i njihovi potomci
• Dede, babe i njihovi potomci
• Ostali preci

Nasleđivanje se vrši po naslednim redovima, a bliži nasledni redovi isključuju dalji.

Prvi nasledni red – Potomci i bračni drug

Prema članu 9 Zakona, ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. U posebnim slučajevima, ako ostaviočevo dete nije dete bračnog druga, a bračni drug ima više imovine, sud može odlučiti da deca naslede do dva puta više.

Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju potomci tog deteta (unuci, praunuci), kako propisuje pravo predstavljanja (član 10).

Ukoliko nema potomaka, bračni drug ne nasleđuje u prvom redu, već prelazi u drugi nasledni red.

Drugi nasledni red – Bračni drug i roditelji

Bračni drug i roditelji ostavioca zajedno nasleđuju: bračni drug polovinu, a roditelji drugu polovinu, na jednake delove.

Ako roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo preuzima njegovo potomstvo – braća, sestre ostavioca, njihova deca, unuci...

Ako roditelj nema potomstvo, njegov deo nasleđuje drugi roditelj ili potomci drugog roditelja. Ako oba roditelja nemaju potomstvo, bračni drug dobija celokupnu zaostavštinu.

Treći nasledni red – Dede i babe i njihovo potomstvo

Zaostavština se deli po lozama: po pola ide dedama i babama sa očeve i majčine strane. Ako neki predak ne može ili neće da nasledi, njegov deo dobijaju njegova deca, unuci itd., po istim pravilima kao prethodni naslednici.

Ukoliko deda i baba jedne loze nemaju potomstvo, njihov deo prelazi drugoj lozi.

Četvrti nasledni red – Pradedovi i prababe

Pradedovi i prababe sa očeve i majčine strane nasleđuju po pola, a delovi se dalje dele na jednake delove među njima. Ako neki od njih ne može da nasledi, njegov deo može dobiti njegov bračni drug, ako je predak ostavioca.

Peti nasledni red – Ostali preci

Nakon četvrtog naslednog reda, imovinu mogu naslediti i ostali preci – redom – po pravilima nasleđivanja pradedova i prababa.

Šta ako nema nijednog naslednika?

Republika Srbija je zakonski naslednik poslednjeg reda. Država nasleđuje isključivo ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika – ni potomaka, ni bračnog druga, ni roditelja, ni predaka, ni rodbine.

U tom slučaju:

• Država ne može odbiti nasleđe
• Nasleđena imovina postaje državna imovina

Njome upravljaju nadležne institucije: Direkcija za imovinu ili lokalne samouprave, u zavisnosti od lokacije.

Ova pravila su ključna ne samo za građane koji se pitaju šta ih može zadesiti nakon smrti bližnjih, već i za investitore, kupce i pravna lica koja se bave otkupom i upravljanjem imovinom. Bilo kakav postupak u vezi sa "napuštenom" ili "nenasleđenom" imovinom mora da prođe precizan pravni okvir i sudski postupak.

Srbija Danas