Bogata karijera popularne Cane Fontane - poslednje dane provela u domu, a ovako je Josip Broz Tito govorio o njoj

Žiža Stojanović (rođena 19. novembra 1930. u Beogradu – preminula 27. juna 2025. u Beogradu) bila je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica sa više od sedam decenija aktivnog rada i preko 120 pozorišnih uloga. Opelo će biti služeno 30. juna u 13.30 časova na Novom groblju u Beogradu, kako je objavio njen prijatelj, voditelj Goran Stojićević Karamela.

Odrasla je u siromašnoj porodici na Dorćolu. Majka Leposava je zlatom menjala brašno i mast kako bi prehranila decu tokom rata, dok je mala Žiža već sa osam godina recitovala na školskim priredbama i pravila „kućne predstave“ za vršnjake. Nakon Drugog svetskog rata završila je Treću žensku gimnaziju, priključila se kulturnom društvu „Abrašević“ i na audiciji dobila ulogu Koštane.

Iako joj je ponuđen stalan posao u sudu, 1949. godine odlučuje da ode u Novi Sad, gde završava Glumačku školu. Zatim postaje članica Narodnog pozorišta u Nišu, potom i Novog Sada, a od šezdesetih godina i pozorišta u Beogradu, uključujući Jugoslovensko dramsko i Narodno pozorište. U to vreme njen rad pratio je i Josip Broz Tito, koji je njen talenat ocenio kao „izvanredan“.

Na sceni je oživela likove poput Malčike u „Izbiračici“, Žage u „Drugarici ministarki“, kao i brojne Nušićeve, Brankovićeve i Kovačevićeve junakinje. Kultna predstava „Pokondirena tikva“ igrana je više od 200 puta, a nekad i tri puta dnevno. Sama Žiža je pozorište doživljavala kao svoju „pravu kuću“.

Širu popularnost stekla je ulogama na televiziji: „Diplomci“, „Salaš u Malom Ritu“, „Otpisani“, „Bolji život“, „Porodično blago“, „Ljubav, navika, panika“, „Vratiće se rode“… Ipak, najpoznatija je po ulozi kafanske konobarice Cane Fontane u seriji „Srećni ljudi“ (1993–1996). Na filmu se pojavljivala u naslovima poput „Povratak otpisanih“, „Balkan ekspres 2“, „Tesna koža 3“ i mnogim drugim.

Učestvovala je u prvoj sezoni rijalitija „Zadruga“, što je objasnila potrebom da popravi kućni budžet, budući da je živela od 30.000 dinara penzije. Nacionalnu penziju nikada nije dobila. Otvoreno je govorila o finansijskim teškoćama i nadala se da će „dobri ljudi ipak pobediti“.

U Nišu se udala za kolegu Vladislava Vladu Matića, s kojim je dobila ćerku Sanju. Brak se raspao kada je prešla u Beograd. Sanja je preminula 2013. godine od teške bolesti, a Žiža je tu tragediju nazvala „najvećim bolom koji ne prolazi“. Tokom života je imala dve velike ljubavi – glumca Dušana Bulajića i jednog partnera izvan javnosti, s kojim je provela poslednje dve decenije njegovog života.

Poslednje mesece života provela je u domu za stare u Zemunu, okružena ljubavlju unuka Ane i Uroša, koji je dirigent u Nemačkoj. Iako u poznim godinama, zadržala je vedar duh i iskreno je govorila da i dalje sanja o pozorišnoj sceni.

Harizma, borbeni duh i specifičan glas Žiže Stojanović ostaju deo kolektivnog sećanja. Od male Koštane do legendarne Cane Fontane, dokazala je da glumačka magija ne poznaje granice – živi dokle god se njeni likovi citiraju i podsećaju na dane „srećnih ljudi“.